Izbor psihoterapeuta uglavnom počinje pre nego što uopšte uđete u ordinaciju. Otvorite nekoliko profila, pročitate biografije, naiđete na izraze poput geštalt, KBT, transakciona analiza i sistemska terapija, a posle dvadeset minuta imate više otvorenih kartica nego jasnih odgovora.
Za dobar početak proverite stručnu edukaciju terapeuta, iskustvo sa problemom zbog kojeg dolazite, način rada, profesionalni status i osnovna pravila saradnje.
Zatim obratite pažnju na sopstveni utisak tokom prvih susreta: da li možete slobodno da govorite, da li terapeut poštuje Vaše granice i da li zajedno formirate smislen cilj rada.
Prvi razgovor uglavnom služi upoznavanju, proceni razloga dolaska i dogovoru o daljem radu.
Od Vas se ne očekuje savršeno složena životna priča. Dovoljno je da krenete od onoga što Vas je dovelo.
Kako proveriti da li je psihoterapeut stručno obučen?
Počnite od konkretnih kvalifikacija. Pitajte koju je psihoterapijsku edukaciju osoba završila, u kom modalitetu radi, kakav sertifikat poseduje i kakvo iskustvo ima sa temom zbog koje tražite pomoć.
U Srbiji dodatnu zabunu stvara činjenica da psiholog, psihijatar i psihoterapeut označavaju različite profesionalne puteve. Psiholog završava studije psihologije, dok je psihijatar lekar koji je završio specijalizaciju iz psihijatrije.
Psihoterapeut prolazi posebnu višegodišnju edukaciju iz određenog psihoterapijskog modaliteta, a njegova prethodna profesija može biti različita.
Psihoterapijska profesija ima zasebne stručne standarde koje razvijaju profesionalna udruženja.
Savez psihoterapeuta Srbije izdaje Nacionalni sertifikat za psihoterapiju osobama koje ispune propisane uslove i vodi javni registar sertifikovanih psihoterapeuta.
Registar je koristan alat za proveru, uz važnu napomenu da sadrži aktivne članove Saveza sa važećim članstvom, pa odsustvo imena samo po sebi nije dovoljna informacija za konačan zaključak o nečijoj edukaciji.
Status treba da bude jasno naveden, zajedno sa informacijom o modalitetu i supervizoru.
Koliko je važan psihoterapijski pravac?
Modalitet daje terapeutu teorijski okvir i metode rada, ali Vaš razlog dolaska i stručnost terapeuta zaslužuju podjednaku pažnju.
Kognitivno-bihejvioralna terapija često uključuje strukturisan rad na mislima, ponašanju i konkretnim veštinama.
Psihodinamski pristupi posvećuju dosta pažnje emocionalnim obrascima, odnosima i ranijim iskustvima. Sistemska terapija posebno posmatra odnose unutar para ili porodice.
Postoje i brojni drugi priznati pravci. Za osobu koja prvi put traži pomoć nazivi škola ponekad zvuče kao izbor studijskog programa.
Važno mesto ima i lični osećaj poverenja u stručnjaka.
Zašto je važan osećaj da možete da razgovarate?
Psihoterapija zahteva odnos u kojem možete da govorite o neprijatnim, zbunjujućim i ponekad vrlo ličnim stvarima.
Potpuna opuštenost tokom prvog sata verovatno nije realan kriterijum. Osećaj sigurnosti, poštovanja i mogućnost da postavite pitanje predstavljaju mnogo korisnije pokazatelje.
Struka takav radni odnos naziva terapijskim savezom. On obuhvata odnos između terapeuta i klijenta, dogovor o ciljevima terapije i saglasnost oko načina na koji će se na njima raditi.
Rezultat predstavlja povezanost, pa sam prijatan odnos ne garantuje uspeh terapije. Dobar terapeut zato može da Vam postavi teško pitanje ili ukaže na obrazac koji Vam se ne dopada.
Važno je kako se takav razgovor vodi. Poštovanje i profesionalna radoznalost ostaju prisutni čak i kada se ne slažete.
Šta pitati pre nego što zakažete termin?
Nekoliko praktičnih pitanja može Vam uštedeti vreme i pomoći da izbegnete pogrešna očekivanja:
- Koju psihoterapijsku edukaciju i sertifikat imate?
- Da li imate iskustva sa problemom zbog kojeg dolazim?
- Koji terapijski modalitet koristite?
- Koliko traje susret i koliko često se obično održava?
- Kolika je cena i kakva su pravila otkazivanja termina?
- Da li radite uživo, putem video-poziva ili na oba načina?
- Kako definišete ciljeve terapije i pratite napredak?
Pitanja o kvalifikacijama terapeuta sasvim su legitimna. Profesionalac bi trebalo da ume jasno da objasni svoje obrazovanje, status i granice stručnosti.
Šta se dešava tokom prvog razgovora?
Prvi susret obično liči na razgovor sa jasnim smerom. Terapeut će želeti da čuje zašto ste zakazali termin i zašto baš sada.
Može Vas pitati koliko dugo problem traje, kako utiče na posao, odnose ili svakodnevno funkcionisanje, kakav je Vaš san i da li ste ranije imali psihološku ili psihijatrijsku podršku.
U zavisnosti od razloga dolaska mogu se otvoriti teme porodičnih odnosa, važnih životnih događaja, fizičkog zdravlja ili terapije lekovima.
Prema vodiču Američkog psihološkog udruženja, tipična psihoterapijska seansa kod psihologa traje oko 45 do 50 minuta, mada trajanje u praksi zavisi od terapeuta, metode i vrste terapije.
Prvi susret često uključuje i dogovor o ceni, zakazivanju, otkazivanju termina i poverljivosti. Poverljivost zaslužuje posebno pitanje.
Etički kodeks Saveza traži od psihoterapeuta da na početku rada klijentu objasni metod rada, finansijske uslove, poverljivost i mogućnost žalbe.
Kodeks predviđa i ograničene situacije u kojima bezbednost osobe ili drugih može zahtevati odstupanje od poverljivosti.
Niko ne očekuje da tokom prvih pedesetak minuta ispričate život od vrtića do prošlog utorka. Možete reći da Vam je o nečemu teško da govorite ili da još ne znate kako da određenu stvar objasnite.
Kako proceniti prvi utisak posle terapije?
Posle jednog susreta verovatno još nećete znati da li ste pronašli terapeuta sa kojim želite da radite mesecima. Ipak, nekoliko pitanja može pomoći.
Zapitajte se da li Vas je terapeut pažljivo slušao, da li je pokušao da shvati Vašu situaciju bez brzog zaključivanja i da li ste mogli da tražite dodatno objašnjenje.
Razmotrite i da li Vam je jasnije kako bi zajednički rad mogao da izgleda. Ponekad je potrebno nekoliko susreta da se razvije poverenje.
Terapijski odnos može imati i trenutke neslaganja. Jedno istraživanje terapijskih zastoja pokazuje da uspešno rešavanje takvih teškoća u odnosu može biti povezano sa boljim terapijskim ishodima.
Trajni osećaj omalovažavanja, pritisak da prihvatite terapeutove lične stavove, nejasne kvalifikacije, prekoračivanje profesionalnih granica ili obećanja o sigurnom i brzom izlečenju daju dobar razlog da saradnju preispitate. Posebnu pažnju zaslužuju granice.
Terapeut treba da jasno razdvoji profesionalni odnos od privatnog, da čuva poverljive podatke i da radi u oblasti za koju ima potrebnu kompetenciju.
Za kraj…
Dobar psihoterapeut može imati impresivnu biografiju, ali će se kvalitet saradnje na kraju videti u samoj prostoriji ili tokom video-razgovora.
Stručna edukacija i iskustvo predstavljaju osnovu. Poverenje, jasne granice i dogovoreni ciljevi daju toj osnovi praktičnu vrednost.
Na prvi susret možete doći sa jednom rečenicom: „Već neko vreme mi je teško i želeo/la bih da shvatim šta se dešava.“
Od tog trenutka razgovor postaje zajednički posao. Biranje terapeuta zato može potrajati nekoliko pokušaja.
Promena stručnjaka posle prvih razgovora može biti razumna odluka kada saradnja ne deluje korisno.
Dobar početak psihoterapije izgleda prilično jednostavno: znate sa kim razgovarate, znate pod kojim uslovima radite i osećate da u toj prostoriji imate dovoljno prostora da budete iskreni.